Podvis: Da se rudari ne zaborave

Podvis: Da se rudari ne zaborave

Šesti avgust, Dan rudara, obeležava se u celoj Srbiji. U rudarskom Podvisu, šesti avgust obeležava se zabavnim i sportskim aktivnostima kao Dan mesne zajednice. Epidemiološka situacija u Knjaževcu i u Srbiji uslovila je otkazivanje svečanosti, ali nije otkazala sećanje na vekovnu tradiciju rudarenja u ovom kraju i tragediju, nakon koje je, uz  zaustavljanje iskopavanja rude, zaustavljen i život u Podvisu, Orešcu i okolnim selima.

Prema kazivanju Radeta Dimitrijevića, celo rudničko područje 1883. godine pripadalo je nekom Turčinu, koji je imao i mali rudnički kop odakle je vadio ugalj. Nalazište rude 1887. godine otkupljuje za dve kese dukata izvesni Miloš Đorđević, koga rudarenje nije mnogo zanimalo. Đorđević 1909. godine rudarske povlastice i sve u vezi sa rudnikom  prodaje srpskom industrijalcu Đorđu Vajfertu, a imanje i vodenicu seljacima iz Orešca i Rgošta. Godine 1909. u sadašnjem Podvisu pojavljuje se Nikola Đorđević, koji počinje  istražne radove u podnožju Tresibabe.  Seljaci ga zovu ''Nikola rudar'' , a rudnik ''Pašićevim'', jer je iza svega, iz senke, delovao Nikola Pašić.

Na Svetskoj izložbi u Torinu 1911. godine ugalj iz rudika Tresibaba osvaja srebrnu medalju.
 
Godine 1915, 15. dana meseca septembra,  izvesni Miloš Savčević, sa svojom Prometnom bankom, otkupljuje rudnik Tresibaba od Nikole Đorđevića, koji na rudniku ostaje kao upravnik. Samo mesec dana kasnije, 1. novembra 1915. godine, Austrougrarska i Bugari okupiraju rudnike Tresibaba i Podvis.

Dimitrijević precizno beleži da je kroz Podvis prvi voz prošao 15. avgusta 1922. godine, a da je Savčević od Vajferta 1930. kupio rudnik Podvis.

Sokolski dom, sa bioskopom i bibliotekom u Podvisu je izgrađen 1938. godine.

Drugi svetski rat stanovnici Podvisa pamte po 12. aprilu, kada su Nemci ušli u ovo selo, po 17. oktobru, kada su partizani minirali rudnik Podvis i most na pruzi kod Palilule, po julu 1944. godine, kada su partizani odneli pobedu nad Bugarima na Varničkom vrhu, te po 10. oktobru 1944. godine, kada su oslobođeni i Knjaževac i Podvis.

Kada je Drugi svetski rat završen, rudnik Podvis je nacionalizovan, postao je državni i ubrzano se razvijao sve do prvog oktobra 1958. godine, kada se u jami dogodila užasna nesreća, u kojoj je život izgubio 61 rudar. Zvanično, rudnik je zatvoren 1970. godine.

Imena poginulih rudara uklesana su na spomen ploči na zgradi seoskog doma. Na tom mestu, stanovnici Podvisa svake godine, prvog dana u oktobru, položene vence i zapale sveće.  

Do 1961. godine u Podvisu je radila Škola učenika u privredi. koja je školovala kadrove za rudnik. Privredna aktivnost odvijla se od sedamdesetih godina sa promenljivim uspehom – od zaštitne radionice, štamparije i kartonaže ''Stil'', preko mašinske radionice i fabrike kotlova, pa do veoma uspešne kompanije SCS plus Lidije Nikolić.