Zavičajni muzej: Moda šešira

U galeriji Zavičajnog muzeja otvorena je gostujuća izložba Narodnog muzeja u Šapcu ''Moda šešira'' autorke Aleksandre Jovanović, višeg kustosa etnologa. Bio je to jedan od programa obeležavanja Dana evropske baštine, čija je ovogodišnja tema ''Umetnost deljenja''.

Teško je utvrditi kada su nastali prvi šeširi. Njegove preteče, u vidu različitih pokrivala za glavu, poput lišća, slame, ili kože nosili su naši pra preci. Šešir, kakav danas poznajemo, a sa njim i zanati modiskinje i šeširdžije, pojavili su se osamdesetih godina 18. veka, kaže Aleksandra Jovanović, viši kustos etnolog Narodnog muzeja u Šapcu, autorka izložbe ''Moda šešira''. 

''Izuzetno bogat period za šešire predstavlja period između dva svetska rata, ali i sam početak XX veka, kada se pojavljuju modiskinje na našim prostorima. Prva modiskinja u Srbiji bila je Persida Milošević, koja je otvorila radionicu za izradu šešira u Beogradu. Prvi šeširdžija bio je izvesni gospodin Mirković.''

Gostovanje šabačkog muzeja u Knjaževcu deo je programa obeležavanja Dana evropske baštine, koji se ove godine održavaju pod motom ''Umetnost deljenja'' i dobar način da dve, za srpsku kulturu važne institicije, počnu saradnju, rekli su Milena Milošević Micić, v.d. direktorka Zavičajnog muzeja i Marko Bingulac, upravnik Narodnog muzeja u Šapcu.
 
Žirado, fascinator, cilindar, beretke, turbani, fesovi...Od filcane slame da liči na čipku, ili od svile, vune. Nekad samo praktičan da nas štiti od kiše, ili sunca, a nekad kao prava umetnička instalacija -  šešir je nekada bio obavezni deo garderobe i dama i gospode. Kako je to izgledalo u periodu između dva svetska rata, Knjaževčani mogu da pogledaju u galeriji Zavičajnog muzeja. Gostujuća šabačka izložba biće otvorena do četvrtog oktobra.