Tihomir Đorđević: Iz Knjaževca do naučnih visina

U Narodnoj biblioteci ''Njegoš'' otvorena je sinoć izložba posvećena 150. godišnjici od rođenja Tihomira Đorđevića, jednog od najznačajnijih naučnika u Srbiji prve polovine XX veka, rođenom Knjaževčaninu. Najveći deo građe za izložbu je iz legata Tihomira Đorđevića i sestara Janković, koji se čuva u Narodnoj biblioteci Srbije.

Vek i po od rođenja Tihomira Đorđevića, osnivača srpske etnologije i jednog od nosilaca razvoja nauke u Srbiji, Narodna biblioteka ''Negoš'' obeležila je izložbom koja podseća na njegov uzbudljiv život i delo koje je ostavio iza sebe. Tihomir Đorđević rođen je u Knjaževcu 19. februara 1868. godine.

''Naša varoš imala je čast i sreću da se jedan takav velikan rodi baš u našem gradu, da u njegovoj biografiji kao mesto rođenja stoji – Knjaževac. Tihomir Đorđević je neko koga je teđko opisati u nekoliko rečenica. Čovek koji je, u naučnom smislu, obeležio prvu polovinu XX veka u Srbiji i tadašnjoj Jugoslaviji, koji se bavio istraživanjem narodnog života, kao etnolog, balkanolog, folklorista. Ovom izložbom smo želeli da predstavimo njegov život i delo, obraćajući se našim starijim sugrađanima u smislu podsećanja na ovog velikana, a da one mlađe uputimo u to da je jedan ovakav čovek rođen u našem gradu,'' kazala je Vladana Stojadinović, direktorka Biblioteke.

Na otvaranju izložbe i predstavljanju kataloga, koji je prati, o životu ovog folkloriste, koji je insistirao da se sve srpske teritorije podjednako istraže, posebno narodni život ovoga kraja, govorila je Danijela Popović Nikolić, docent Filozofskog fakulteta u Nišu, recenzent. Ona je kazala da je Đorđević od svojih savremenika, opisan kao skroman čovek, lišen sujete.

''Zaista nije sebe smatrao izabranom osobom, iako je u mnogo čemu bio jedan od najpoznatijih i najznalajnijih istraživača'', rekla je Popović Nikolić.

Tihomir Đorđević je iza sebe ostavio veliki opus radova. Bavio se analizom narodnog života Srba, etnografskim istraživanjima života drugih naroda. Prvi je u praksi primenjivao najnovija iskustva evropske i svetske folklorističke nauke. Bio je profesor beogradskog univerziteta i član Srpske kraljevske akademije. Učestvovao je u Balkanskim ratovima, a kao komandir bolničke čete istakao se i u Prvom svetskom ratu. Preminuo je u Beogradu 26. maja 1944. godin