Od ''Zaglavka'' '35. do danas: Knjaževac nikada nije bio periferija

Narodna biblioteka ''Njegoš'' objavlla je publikaciju ''Zaglavak'', nezavisan kulturno-ekonomski list“, fototipski reprint sačuvanih brojeva istoimenog nedeljnika, koji je u Knjaževcu izlazio 1935. godine.

Donet je budžet opštine Knjaževac. Novac će se koristiti za dovršenje keja na Timoku, regulisanje ulica, ali i za dovršenje nove osnovne škole.... Ako vam se učinilo da je ovo početak izveštaja sa neke od sednica lokalnog parlamenta, pogrešili ste. Reč je o jednoj od tema, kojima se pre 85 godina bavio ''Zaglavak'', nezavisni kulturno - ekonomski list, koji je u Knjaževcu izlazio 1935. godine, pisan od strane tadašnje intelektualne varoške elite. Narodna biblioteka ''Njegoš'' objavljila je reprint sačuvanih brojeva lista ''Zaglavak'', za koji su pisali trgovci, pravnici, lekari, sveštenici, obrazovani knjaževački svet, koji se nije bavio dnevnom politikom, već lokalnim problemima  i kulturom, kaže Vladana Stojadinović, direktorka Biblioteke i urednica izdanja.

''Tačno možete da vidite kako je i kako koja oblast u Knjaževcu funkcionisala, čak i na osnovu tih 11 brojeva koji su sačuvani. Jedan članak, čak, govori o istraživanju Timacum Minusa, piše se o gostovanju pozorišta...kada je sport u pitanju vidite da ste su se Knjaževčani bavili streljaštvom, fudbalom i šahom. Autori su bili učitelji, trgovci, sveštenici, sav pismeni svet našeg grada uključio se u da podrži ovaj list, da Knjaževac ima svoje javno glasillo. Glavi akteri ove priče bili su trgovci Miloš Milošević i Božidar Bošković, koji su podržali neke mlade ljude, koji su inicirali osnivanje ovog lista. Reč je o učitelju Aleksandru Šegoviću, advokatima Momčilu Žaniću i Gradimiru Iliću, svešteniku Simi Žikiću...''

Zavirujemo u prošlost, kako bismo videli šta se na istom geografskom položaju dešvalo osam decenije ranije. Koordinate su iste, ali šta je sa politikom i ekonomijom, pita se urednik i recenzent izdanja dr Mikica Sibinović.

''Zanimljivo je da kada pogledamo 85 godina unazad, možemo da ponađemo nekoliko paralelea da neke probleme i danas rešavamo, a neki značajni, pre svega komunalni problemi, bili su rešeni 85 godina ranije i danas nemamo nameru da ih menjamo, zato što su ta rešenja bila jednostavno savremena. Kada govorimo o nerešenim problemima,  tu je administrativni status naše opštine, kojim nikada nismo bili zadovoljni, iz prostog razloga što se nalazimo na lošem mestu u državi. Mi smo, sa aspekta geografije, posmatrani kao pogranični, nedovoljno razvijeni, region. I u 21. veku nemamo ovde mnogo direktnih stranih investicija. Toga su bili svesni i pre 85 godina.''

Nezavisni kulturno – ekonomski list ''Zaglavak''  izlazio je u vremenu neposredno nakon atentaata na kralja Aleksandra Karađorđevića, u doba svetske ekonomske krize. Iako su bežali od politike, pretpostavlja se da je za samo jednogodišnje izlaženje izdavačima, kao članovima tada opozicione Demokratske stranke, ipak politika presudila.

''Kada smo počeli da istražujemo, zaključili smo da su autori članaka svi listom bili članovi Demokratske stranke, koja je tada bila u opoziciji vladajućem režimu i da su, zapravo, bili pod političkim pritiskom. U vreme kada je ''Zaglavak'' izlazio, dešavali su se i parlamentarni izbori, tako da je, možda i list stradao...''. kaže Vladana Stojadinović.

Više od osam decenija kasnije, listajući prvi i jedini list koji je u Knjaževcu izlazio između dva svetska rata, a time i čitajući varošku istoriju, uz sve promene koje su se neminovno događale, jedno, kaže Sibinović, ostalo isto. Knjaževac nikada nije pristajao na ulogu perifije.

''Ako razumemo odluke koje su donošene pre 85 godina, možemo, na neki način, da trasiramo naš put u budućnost, da znamo kako će odluke koje donosimo danas uticati na generacije za 80, 90, 100 godina. Mi odbijamo ulogu periferije. Stalno nam se nudi to da smo periferno područje, što intelektualna elita nije prihvatala, ne prihvata,  a nadam se neće nikada ni prihvatiti'', zaključio je Sibinović.

Publikaciju ''Zaglavak, nezavisni kulturno – ekonomski list'' Narodna biblioteka  „Njegoš“ objavila je  u ediciji ''Zapisi  o zavičaju. Suizdavač je Istorijski arhiv Timočka krajina.