Polazna | Uvodna reč | Jesen

Jesen

Autor
Veličina slova: Decrease font Enlarge font

"Borite se za svoju ličnu slobodu i demokratiju; ne dozvolite da vas neki lažni srebrnjaci i krivo “opravdane” norme uguše i opterete. Borite se za svoj život! " Milan Mladenović

Jesen

Zar vam se ne čini da ste ponekad kao onaj lik iz priča Mome Kapora, koji samo stoji na uglu ulice i posmatra kako život prolazi pored njega ? Kao onaj ko nema volje više ništa da uradi, nigde da  putuje. Stoji i čeka da svet dođe do njega. Samo što se čekanje oteglo. 

Sedim, tako u kafeu (kako to zvuči svetski ! a ne k'o naše – kafana, prosto i tol'ko ''srpski''), i   zapisujem. Na salveti, na paklici cigareta, na papriću, koji će kasnije volšebno nestati u mojoj torbi...

Nažvrljam po neku o trgu, koga ko Skadar na Bojani gradimo devet meseci. Ali, ni lepša budućnost se ne gradi preko noći !

Pišem o bahatim i nevaspitanim bićima, koja su polomila breze u parku. O unutrašnjosti njihovih malih mozgova, u kojima, očigledno, nema ničeg osim paučine. A onda zaključim da ipak nisu krivi ti mali (mladi) vandali, već sve ono prethodno što (ni)su naučili od svojih roditelja : da se đubre ne baca u Timok, da se automobil vozi sa dozvolom i u treznom stanju, da se starijima obraća sa ''Vi'', da demokratija nije isto što i anarhija.

...O ljudima koji se ''druže'' u kafiću, tako što ne razgovaraju među sobom, nego pilje u ekran mobilnog telefona, i povremeno jedni drugima pokazuju šta su lajkovali.

...O tome šta bi bilo da je Evropska unija (ili i neki drugi veliki donatori u Srbiji) neka stroga gospođa koja ima mogućnost da nadzire kako se troše pare koje članice Unije uplaćuju na račune nevladinih udruženja u zemlji Srbiji (pa i u Knjaževcu). Da li bi se ta zamišljena gospođa zaprepastila nad činjenicom da je, recimo, automobil, koji (cirka) košta nekih desetak hiljada evra, namenjen društvenom dobru, završio u privatnoj garaži.
 
...O Sandri Živković. Izuzetnoj mladoj dami, koja je odlučila da svoju čudesnu životnu priču podeli sa svetom,  kako bi prenela poruku o važnosti doniranja organa.

...O tome da nas je baš lokalpatriotski učinio ponosnim trenutak u kome gospodin Majkl Devenport (baš) Knjaževcu uručuje priznanje IZUZETNA DESTINACIJA EVROPE, ali i o tome da je ovj događaj skoro pa igorisan u ovdašnjoj javnosti ...i o tome kud ćemo sa epitetom izuzetne destinacije, kada još jednu zimu čekamo sa samo jednim reprezentativnim hotelom na Staroj planini, a drugi, treći...peti nisu ni na vidiku. Po sistemu : promeni se vlast, pa se dignu ruke od onoga što su ovi pre nas radili.
 
...O tome šta je Knjaževac 2020, ko su ''vodeći privrednici i političari'' koji se s vremena na vreme okupljaju (gde ?) i razgovaraju o tome kako ćemo živeti za šest godina.

...O novim strankama, pokretima i starim liderima, koji će učiniti sve da Knjaževac vrate u bolju budućnost.

...O solidarnosti, stabilnosti, vladavini prava, uređenoj zemlji...rečima koje su se izlizale od upotrebe, dok putujemo ka Evropskoj uniji.

...O ljudima koji se svakoga jutra bude sa naporom da u sebi pronađu bar zrnce snage da opstanu, da prežive još jedan dan u zemlji koja je starija i od ameba.

I dok tako zapisujem, na ogromnom televizoru prekida se omiljena serija moje mame i pojavljuje  Mesija, koga nam je sam Bog poslao da nam vrati ljubav, veru, dostojanstvo.  Čujem reči ohrabrenja i nade : za dve godine počećemo da živimo kao ljudi.

Za sve to vreme, ne mareći za vreme, izbore, politiku, svetsku i lokalnu ekonomsku krizu, tendere, na kojima se ''nabavljaju'' i ljudi, sasvim dobro uspevaju prastari kesteni u našem drvoredu.
Znam da će pod lipama u ulici, kojoj (zgodnom prigodom) baš tako i ime nadenusmo, biti prijatno razmeniti reč – dve. Znam da će se u Knjaževac još jednom vratiti oni koji su već bili, ako ni zbog čega drugog, a ono zato što je naša varoš tamo gde su prijatelji.

Čudna i nikada u skladu sa opštim trendovima, uvek nekako izdvojena iz mase...Varoš u kojoj je malo toga na vreme i o roku, ali sa svim manama ipak - naša. Možda se u njoj (i za nju) valja boriti za ličnu slobodu i demokratiju, o kojoj je pre 20 godina govorio Milan Mladenović.

Komentara (1 poslato)

avatar
Miloš 28/11/2014 16:02:18
Odličan tekst, samo kao što se Platon ne bi složio s Milanom: Bilo mu je dvadeset i osam godina kad je njegov učitelj Sokrat pošto je branio prava i nužnu slobodu mišljenja nakon revolucije i pobede demokratije koju je vodila gomila, osuđen na smrt ispijanjem otrova kukute. Ovo iskustvo ispunilo ga je takvim preziranjem demokratije, i takvom mržnjom na gomilu da je u njemu sazrelo rešenje da se demokratija mora uništiti i zameniti vladavinom najmudrijih i najboljih. I naći metod kojim bi se mogli otkriti najmudriji i najbolji, i kojim bi se oni mogli pokrenuti i postaviti da vladaju — bio je glavni zadatak njegova života.
Palac gore Palac dole
8
ukupno: 1 | prikazano: 1 - 1

Pošaljite komentar

Unesite kod sa slike:

Captcha
KnjaževacInfo uživo putem Interneta
  • Pošalji prijatelju Pošalji prijatelju
  • Verzija za štampu Verzija za štampu
  • Samo tekst Samo tekst

Made by East Star Group