Polazna | Uvodna reč | Tužni februar

Tužni februar

Autor
Veličina slova: Decrease font Enlarge font

Tužni februar. Za neke nebeske šankove sedaju ljudi koje smo voleli, sa kojima smo, znali ih ili ne, bili na ti. Ljudi, koji su nam bili svetlo u sumornoj srpskoj (čitaj:knjaževačkoj) svakodnevici.

Tužni februar

Strašna je istina u onoj Andrićevoj rečenici: ''Svi smo mi mrtvi, samo se redom sahranjujemo''. Samo, ovo ''redom'' je problem. Nekako, retko ide ''redom''. Kao da ''neko odozgo'' na nebeskoj audiciji bira najbolje, pa ih šalje u neke druge svetove, gde se već okupilo vrlo pristojno društvo za intelektualni razgovor na temu ''šta, bre, ovi dole rade?''. Ispada da je ravnoteža između nas ''ovde'' i njih ''gore'' u priličnoj nesrazmeri (u korist ovih ''gore'', naravno).

Što se ostalog tiče - stanje je redovno. Drugim rečima, plate su nam i dalje na začelju, novih investicija (i otvaranja radnih mesta) još nema, varoš nam je i dalje lepa za slikanje.

Čeka se otvaranje pokrivenog bazena, tradicionalno smo se dobro pripremili za sajam turizma-imaćemo i trubače i lepe devojke i obilje dobre hrane (šta ćete više!).

Imamo sijaset dešavanja u domu kulture: koncerte, pozorišne predstave, izložbe...Samo, ako je dozvoljeno da primetimo, ne bi bilo loše da, umesto deset takozvanih ''tezgi'', pogledamo bar jedno  istinsko pozorište-sa pravim glumcima. Predstavu koja će trajati u nama i na koju nećemo zaboraviti, kao što zaboravljamo ispričani vic.

Prošli su februarski praznici vina, ljubavi, državnosti. Bili su razni događaji. Pravi, stari Knjaževčani okupili su se na promociji još jedne knjige o predratnim kafanama. Interesantno da je taj događaj malo ''zabrinuo'' ovdašnje dušebrižnike, koji ''strepe nad narodnim parama''. Ali, takvi su, po svemu sudeći, iz onog vremena kada je grad koji volimo prestao da bude varoš.

Još interesantnije je da se baš takvi neće zabrinuti što klinci iz knjaževačkih osnovnih škola, na pitanje: koja im je omiljena knjiga, odgovaraju da ''najviše mrze čitanje, a obožavaju fejs'', a na pitanje ko im je omiljeni glumac kažu Džeki Čen.

I tako, ove zime (koja to i nije, bar u gradu), nema baš nekih razloga za radovanje. Policija nam konstantno saopštava da je povećana stopa krivičnih dela, sve češće stižu vesti o krađama, nasilju u porodici, razbojništvu...Nema dana, a da neka fasada ne osvane sa (polupismenom) patri(j)otskom porukom ili bezgraničnom ljubavi prema Zvezdi i Partizanu (prosto da se zapitate čemu služi taj video nadzor, kojim smo se toliko hvalili).

Uživancija je na Staroj planini, gde sneg ide na ruku turističkim poslenicima. Čak i veliki nacionalni mediji sve češće izveštavaju o našoj lepotici. Ako, tako i treba.

Za radovanje su zaduženi sportisti. Na primer, kada ''samelju'' protivnike u košarci, ili osvoje brdo medalja na skijaškim takmičenjima.

A, da...Pokazali smo i da i mi kulinara za trku imamo. Saša, kod koga rado odlazimo na brizle, krezle i teleće repove, jedan od članova srpske kuvarske reprezentacije, doneo je u Knjaževac medalje sa svetskog prvenstva u Turskoj. Svaka čast !

KnjaževacInfo uživo putem Interneta
  • Pošalji prijatelju Pošalji prijatelju
  • Verzija za štampu Verzija za štampu
  • Samo tekst Samo tekst

Made by East Star Group